Tada još misteriozna supstanca, pojavljuje se pod nazivom "insulin“ 1909. godine. Njegovu tajnu prvi su odgonetnuli kanadski hirurg Frederik Banting i student medicine Čarls Best. Uspešno su izolovali insulin i primenili ga na svom psu koji je imao dijabetes 1921. godine, a već početkom naredne godine prvi put su ga primenili na čoveku, četrnaestogodišnjem dečaku.

Insulin je doneo revoluciju – za do tada smrtonosnu bolest, pronađen je lek. O otkriću i budućnosti "pametnih“ insulina govori Dragana Stojković, direktor za klinička ispitivanja kompanije Novo Nordisk, najveće svetske kompanije za proizvodnju insulina.

- Insulin je u pravom smislu bilo otkriće koje život znači za milione ljudi i smatra se jednim od najznačajnijih trenutaka u istoriji medicine. Ali, to je bio samo početak u razumevanju i lečenju šećerne bolesti, od koje boluje svaka 10 osoba u svetu. Tada se, na primer, nije znalo da postoje različiti tipovi dijabetesa, to smo spoznali tek šezdesetih godina 20. veka – objašnjava Dragana Stojković.

Postoji razlika u terapijskom pristupu u ova dva tipa dijabetesa, ali za oba je insulin od izuzetnog značaja. Osim za metabolizam šećera, insulin je izuzetno značajan hormon za brojne metaboličke procese i sveopšte funkcionisanje našeg organizma.

Dok nije napravljen prvi preparat, koji nije bio insulin već ekstrakt pankreasa, oboleli od dijabetesa su se lečili gladovanjem, odnosno neunošenjem šećera kroz hranu. Kasnije je iz tog pankreasnog ekstrakta izdvojen i prečišćen insulin. I tada je dijabetes od smrtonosne - postao bolest sa kojom se živi.

Danas osobe sa dijabetesom, uz adekvatnu terapiju, gotovo da nemaju ograničenja u životu i aktivnostima. Čak i profesionalno bavljenje sportom i postizanje izuzetnih rezultata je sasvim moguće. Sama ova činjenica je već dovoljan razlog da razumemo značaj ovog otkrića za medicinu. U prilog tome govore i čak tri dodeljene Nobelove nagrade za otkriće i unapređenje molekula 1923, 1958. i 1969. godine.

Nedugo nakon otkrića insulina nastala je i danska kompanija Novo Nordisk, koja je ceo svoj vek posvetila usavršavanju insulina i najznačajnijim inovacijama u toj oblasti. Predstavnica kompanije Dragana Stojković otkriva da iza priče o Novo Nordisku zapravo stoji jedna lepa ljubavna priča.

- Osnivači kompanije su naučnik i dobitnik Nobelove nagrade za fiziologiju Avgust Krog i njegova supruga Marija, koja je bila lekar. Kada su čuli za pronalazak kanadskih naučnika oni odlaze u Toronto. Pored profesionalne zainteresovanosti, postojao je još jedan lični razlog, nešto ranije Mariji Krog je postavljena dijagnoza dijabetesa. Njih dvoje donose formulu insulina u Skandinaviju i prvi u Evropi počinju sa proizvodnjom insulina već 1923.godine – otkriva ona.

Taj trenutak se smatra i trenutkom osnivanja kompanije Novo Nordisk. Od osnivanja, kompanija je posvećena unapređenju molekula insulina. Neka od najznačajnijih otkrića su se dogodila upravo u laboratorijama Novo Nordiska.

- Zato je 100 godina otkrića insulina veliki trenutak i za Novo Nordisk, i tom jubileju posvetili smo Nacionalni simpozijum pod nazivom "100 godina inovacije i šta donosi budućnost“. Tokom dva dana, 15. i 16. januara, na skupu koji je virtuelno okupio eminentne profesore i doktore iz zemlje i sveta, prisetili smo se najznačajnijih trenutka i prekretnice u razvoju insulina, ali i analizirali nove terapijske opcije koje dolaze u narednim godinama. Legat Avgusta i Marije Krog se nastavlja, i na to smo izuzetno ponosni – kaže direktorka za klinička ispitivanja najveće svetske kompanije za proizvodnju insulina.

Prisećajući se najvažnijih inovacija u oblasti insulina koje su obeležile proteklih sto godina, Stojković kaže da su nakon inicijalnog oduševljenja otkrićem, počeli da se uviđaju različiti nedostaci u postojećem insulinu i ukazala se potreba za daljim usavršavanjem molekula.

- Prvi insulini su bili životinjskog porekla. Iako su ti molekuli u velikoj meri slični ljudskom, ipak nisu identični. Dovodili su do brojnih imunih reakcija u organizmu čoveka, koje su mogle biti izuzetno opasne. Pored toga, imali su izrazito kratko dejstvo, bilo je potrebno primenjivati podkožne injekcije čak i više od 5 puta dnevno – objašnjava ona.

Tada se počelo sa ispitivanjima kako da se dejstvo insulina prilagoditi željenom profilu (dugo i ravno ili izuzetno brzo i kratko dejstvo) i kako se mogu sintetisati insulini hemijski identični ljudskom. Upravo je u laboratoriji kompanije Novo Nordisk proizveden prvi humani insulin, semi-sintetskim procesom iz svinjskog insulina. Posle mnogo godina i različitih ideja, prava revolucija je nastupila pojavom insulinskih analoga, namenski modifikovanih oblika insulina sa ciljem da se pospeše njihove karakteristike.

- Ovi moderni insulini prave drugačiju vrstu depoa, iz koje se kontrolisano izdvaja insulin i prelazi u krvotok. Posebno predvidivo, ali i efikasno i bezbedno delovanje pokazuju insulinski analozi novije generacije koji se u krvotoku vezuju za albumine. Ovi insulini, dugog i kratkog dejstva, pokazuju profil najsličniji prirodnom, omogućavaju značajnu fleksibilnost pri primeni insulina i ređe dovode do epizoda niskog nivoa šećera u krvi – otkriva Dragana Stojković

Kako navodi, dobra vest je da ove insuline imamo dostupne na tržištu u Srbiji.

- Uporedo sa unapređenjem molekula, unapređivan je i način primene insulina. Od šprica i igle, prvo staklenih, pa jednokratnih plastičnih, danas imamo moderne pen brizgalice, među kojima su i one koje koriste iglice i od samo 4 milimetra. Prva brizgalica u obliku penkala (pen), osmišljena je osamdesetih godina prošlog veka u kompaniji Novo Nordisk, pod nazivom NovoPen. Nakon različitih unapređenja, pen brizgalice su danas standard u primeni insulina – ponosno kaže predstavnica najveće svetske kompanije za proizvodnju insulina.

Neki bi možda pomislili da je insulin danas prevaziđena terapija u lečenju dijabetesa. Međutim, Dragana Stojković objašnjava da je insulin daleko od prevaziđenog leka!

- Tamo gde je potreban, insulin je nezamenljiv. A pre nego što postane jedina opcija za obolelog od dijabetesa, danas postoje i druge izuzetno napredne terapijske opcije. Jedna od njih su GLP-1 receptor agonisti koji pored visoke bezbednosti i izražene efikasnosti na regulaciju nivoa šećera u krvi, imaju i efekte na smanjenje telesne mase i smanjenje rizika od nastanka kardio-vaskularnih oboljenja. Zbog ovih karakteristika, američki i evropski vodiči ovu grupu lekova smeštaju vrlo rano u terapiji tipa 2 dijabetesa, odmah nakon metformina. Dodatnu fleksibilnost pruža i način primene ovih lekova – jednom nedeljno. Važno je napomenuti da se lekovi iz ove grupe mogu primenjivati i zajedno sa insulinom, pri čemu se dobijaju poželjni efekti, a smanjuju potencijalni neželjeni efekti obe terapije. Ova kompatibilnost je bila osnova za kreiranje kombinovanih GLP-1RA-insulin preparata – napominje ona.

Na kraju, ono što obolele od dijabetesa veoma interesuje je i kakva je budućnost insulina.

- Potreba za efikasnom i bezbednom insulinskom terapijom, koja poboljšava kvalitet života osoba sa dijabetesom, omogućava veću slobodu i manju opterećenost samom terapijom, izraženija je nego ikada. Trenutno se ispituju takozvani "pametni“ insulini koji su osetljivi na trenutni nivo šećera u krvi, ili insulini sa toliko produženim dejstvom da se primenjuju jednom nedeljno. Kako tehnologija napreduje – možda ćemo jednog dana imati insulin i u tableti. Verovatno će jedan od sledećih revolucionarnih događaja u ovoj oblasti biti lečenje dijabetesa matičnim ćelijama, koje će zamenjivati uništene ćelije pankreasa u kojima se stvara insulin – kaže Dragana Stojković.

Kada i kako će neki novi oblici insulina i terapija dijabetesa izgledati, imaćemo prilike da nazremo u godinama koje dolaze.

- Mi iz Novo Nordiska ostajemo posvećeni inovacijama i sa velikim zadovoljstvom očekujemo vesti od kolega koji u laboratorijama vredno rade na unapređenju i otkrivanju novih terapijskih opcija u lečenju dijabetesa – sa ponosom zaključuje Dragana Stojković, direktorka za klinička ispitivanja kompanije Novo Nordisk, najveće svetske kompanije za proizvodnju insulina.